Sveti Mitrofan je bio episkop Vizantijuma koji se tradicionalno smatra prvim carigradskim patrijarhom. Njegov otac Dometije, brat rimskog cara Prova, izbegao je iz Rima kao hrišćanin za vreme gonjenja hrišćana i došao u Vizantiju.

Episkop vizantijski Tit posvetio ga je za prezvitera. Po smrti Titovoj Dometije je postao episkop vizantijski.

Posle smrti Dometijeve presto episkopski zauzeo njegov stariji sin Prov, a posle njegove smrti, presto episkopski zauzeo je Mitrofan. Kada je car Konstantin prvi put video Mitrofana, zavoleo ga je mnogo.

Za vreme Prvog vaseljenskog sabora Mitrofan je već bio starac od stotinu sedamnaest godina, pa pošto nije mogao sam uzeti učešće u saborskim poslovima, odredi svoga horoepiskopa Aleksandra za svoga zamenika.

Car mu je kod Sabora izdejstvovao nazvanje patrijarha. I tako je on postao prvi patrijarh konstantinopolja.

Kad ga je car upitao, koga želi za naslednika na prestolu patrijaršijskom: Mitrofan je imenovao Aleksandra; zatim je rekao Aleksandru Aleksandrijskom: „O brate, preizrjadna naslednika ostavićeš ti!“

I uze za ruku arhiđakona Atanasija, docnije Atanasija Velikog, patrijarha aleksandrijskog, i pohvalio ga pred svima. Posle ovoga proročanstva oprostio se sa svima, i nakon deset dana umro. Sveti Mitrofan je preminuo 325. godine.

Beseda na današnji dan kaže:

– Kad bi sve planine krenule na tebe, da li bi ih ti mogao rukama odgurnuti? Ne bi. A kad bi se mrak za mrakom svih tajni na nebu i na zemlji navalio na malenu svećicu tvoga razuma, da li bi ih tvoj razum mogao osvetliti? Još manje.

Ne oslanjaj se na svoj razum, jer i od te ništavne stvari, koju ti nazivaš razumom, veći deo ništa drugo nije do mrtav pepeo.

Uzdaj se, o čoveče, u Gospoda svim srcem svojim. U Njega je razum beskonačni i svevidoviti.

(Izvor: Srbijadanas.com)